facebook

Alber Kami

Mit o Sizifu

8 minuta
Klik ovde za detalje o autoru i knjizi
Audio verzija uskoro

Alber Kami

Mit o Sizifu

Uvod

Prihvatanje apsurdnosti predstavlja jedno od najdubljih pitanja koje možemo sebi postaviti. Alber Kami, francuski filozof i pisac, istraživao je ovo pitanje kroz svoje delo, tvrdeći da su svemir i smrt nesagledivi i izvan ljudskog poimanja. Teorije koje pokušavaju da daju odgovore – od verovanja u život posle smrti, kosmičku svrhu ili kraj svesti – sve ostaju samo teorije, bez konačnog dokaza. Ipak, ono što čoveka čini posebno ranjivim, tvrdi Kami, jeste duboka potreba za smislom i utehom; želja za svrhom u svetu koji nam to ne garantuje. Ovaj raskorak između naše čežnje za smislom i apsurdne stvarnosti je „apsurdnost“.

Prihvatanje apsurda nije lako; suočavanje sa konačnošću i besmislom života često izaziva osećaj straha, terora i frustracije. Shvatanje da naši životi, koliko god značajni za nas, blede u poređenju sa večnim, nepromenljivim zakonima svemira može nas navesti

PREMIUM SADRŽAJ

Otključaj pristup svim sažecima i sistemima učenja.

NASTAVI ČITANJE
  • 700+

    Korisnika

  • 100+

    Knjiga

  • 1.000+

    Ušteđenih Sata

Kroz istoriju, neke knjige su promenile svet. Transformisale su način na koji vidimo sebe – i jedni druge. Inspirisale su debate, neslaganja, ratove i revolucije. Prosvetljivale su, ogorčavale, provocirale i tešile. Obogaćivale su živote – i uništavale ih. Sada vam Pingvin donosi dela velikih mislilaca, pionira, radikala i vizionara čije su ideje potresla civilizaciju i pomogle da postanemo ono što jesmo. Inspirisan mitom o čoveku osuđenom da neprestano gura stenu uz planinu i gleda kako se ona kotrlja nazad u dolinu ispod, „Mit o Sizifu“ je transformisao filozofiju dvadesetog veka svojim strastvenim argumentom o vrednosti života u svetu bez religioznog značenja.

Alber Kami (1913–1960) bio je francuski pisac i filozof rođen u Alžiru, poznat po delima koja istražuju apsurd ljudskog postojanja. Najpoznatiji je po romanima „Stranac“ (1942) i „Kuga“ (1947), kao i eseju „Mit o Sizifu“, gde razvija ideju života bez nade, ali i bez predaje.

Učestvovao je u Pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata i radio kao novinar lista Combat. Bio je aktivan i u pozorištu, režirajući i adaptirajući dela poznatih autora. Godine 1957. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Kami je ostao upamćen kao glas razuma i humanizma, koji se borio protiv nepravde i besmisla sveta. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći sa samo 46 godina.

Još knjiga