Dnevnik Motocikliste Ernesta Če Gevare jedan su od najznačajnijih putopisa 20. veka. Tokom 1952. godine, tadašnji dvadesetrogodišnji student medicine iz Argentine i njegov prijatelj Alberto Granado prešli su hiljade kilometara kroz Latinsku Ameriku na dotrajaloj motocikleti. Ovo autobiografsko delo prati put od Argentine kroz Čile, Peru, Kolumbiju i Venecuelu i jednu od najdubljih unutrašnjih transformacija zabeleženih u modernoj literaturi.

Ovo nije samo pustolovinski roman. To je iskrena, ponekad sarkastična, ali i sve teža ispovest o tome šta se dešava kada mlad čovek počne zaista da gleda svet oko sebe.

Šta ćete naučiti čitajući ovu knjigu:

• Kako blizina patnje menja sistem vrednosti i zašto jedan susret može biti vredan više od godina teorijskog obrazovanja
• Zašto je siromaštvo sistemski, a ne slučajni problem, otkriveno kroz Gevarino iskustvo na terenu, od rudnika bakra do sela u Andima
• Šta znači solidarnost u praksi, na primeru ophođenja sa obolelima od lepre na Amazonu bez predrasuda i stigme
• Kako se rađaju trajna uverenja i koji ključni trenuci ih oblikuju najdublje
• Kakva je bila ekonomska i kolonijalna stvarnost Latinske Amerike sredinom 20. veka i zašto odjekuje do danas

Pisana živim, neposrednim jezikom, ova knjiga ostaje aktuelna decenijama nakon svog nastanka.

Ernesto „Če“ Gevara (1928-1967) rodio se u Rosariju, u Argentini. Od ranog detinjstva bolovao je od hronične astme, što ga nije sprečilo da tokom studija medicine u Buenos Ajresu preduzme više dugih putovanja kroz Latinsku Ameriku. Putovanje opisano u Motociklističkim beleškama preduzeo je 1952. godine, sa 23 godine, zajedno sa prijateljem Albertom Granadom.

Nakon završetka medicinskih studija, politički radikalizovan iskustvima sa puta i svedočenjem puča koji je organizovala CIA u Gvatemali 1954. godine, Gevara se priključio kubanskim revolucionarima u izgnanstvu. U Meksiku je 1955. upoznao Fidela Kastra i preuzeo ključnu ulogu u kubanskoj revoluciji koja je 1959. srušila diktaturu Batiste.

Motociklističke beleške nastale su tokom i neposredno nakon samog putovanja, a objavljene su posthumno 1993. godine, 26 godina nakon njegove pogibije u Boliviji. Danas se smatraju jednim od najvažnijih autobiografskih dokumenata 20. veka. Gevara je ostao jedna od najprepoznatljivijih i najkontroverznijih ličnosti modernog doba.